Prodajemo lukovice Kala koje cvetaju tokom cele godine duzine cveta do 1.2 metra .Cvetovi su bele boje i veliki. nakon sadnje cvetaju za 60-90 dana.Otporen su na sve vrste bolesti. Cena po dogovoru u zavisnosti od kolicine.

Kontaktirajte nas putem maila ankicmilan@gmail.com ili putem telefona 0653321420

Registrovano poljoprivredno gazdinstvo Ankic Milan

O kali:

Kala pripada porodici Araceae u koju spadaju Anturijum, kaladijum i neke druge vrste koje se kod nas uzgajaju kao sobno biljeili u plastenicima. Njeno prirodno stanište je prostor južne Afrike i Amerike. Prva biljka stigla je 1697. godine kada ju je iz južne Afrike kao vrlo zanimljivu poslao Simon van der Sal. Ime je navodno dobila po talijanskom fizičaru i botaničaru Giovaniu Zantedeschiu.

Namena:

Rezani cvetovi kale koriste se već dugo. Zbog bele boje cveta (kao ljiljani) i kale su simbol mladosti i nevinosti pa se odavna koristi kao cveće za venčane bukete, naravno zbog svoje elegantnosti koristite se i za "suze". Zbog dugovečnosti u vazi je izvrsno rezano cveće.
U vrtu-basti se može koristiti kao rubna biljka, a vrlo lijepo će izgledati posađena uz bastensko jezerce ili fontanu. Pravilno gajena kala može da cveta od sredine oktobra do maja, a masovno cvetanje je od decembra do januara. Postoje visoke kale, koje se koriste kao rezan cvet, i niske koje se koriste za uzgoj u saksijama.

Opis biljke:

Kala je trajnica, a hoće li biti zimzelena ili ne zavisi o uslovima staništa. U mirovanju se nalazi u periodu kada nema dovoljno vlage-letnji period-zasusivanje(jun-jul).

U visinu naraste od 40 cm do 1,2 m. Ima bujne streličaste listove čija veličina zavisi od količine svjetla. Listovi su građeni vrlo zanimljivo. Imaju zatvorene ivice što onemogućuje transpiraciju pa tako sprečavaju gubitak vode u vrućim mesecima i omogućuju rast i u nepovoljnim uslovima. Cvetovi se javljaju gotovo tokom cele godine, no cvetanje je najintenzivnije od marta do maja.

Kod nas se gaji kao kućna biljka u stanu, mada se može uspešno negovati i na otvorenom prostoru ili plasteniku , a interesantna je kao rezani cvet zbog prelepih krupnih cvetova na dugim stabljikama. Kala može narasti i do metar i po u visinu. U našem narodu, nekada se kalu zvali zmijanac ili zmijski koren jer su neretko ovu biljku pokušavali da koriste kao protivotrov zmijskom otrovu. Cvet kale je klip, obavijen listovima bijele boje-cvetnom laticom u obliku trube. Osim u beloj boji danas zahvaljujući oplemenjivanju mogu biti kremaste, žute, crvene, roze ili zelenobele. Na tržištu postoji mnogo hibrida raznih boja i nijansi.

Priprema zemljista

Za dobar razvoj korena potrebna je prozračna i umereno vlažna zemlja (sa dobrom drenažom) čiji jedan deo treba pomešati sa malo sitnog peska. Izmešaćemo sa zemljištem kompost ili neko drugo organsko đubrivo, ili posebno đubrivo za lukovice. Za razvoj korena, biljke trebaju fosfor, tako da možemo dodati organsko đubrivo bogato tim elementom (superfosfat).Preporucuje se dodavanje komposta ili zrelog stajnjaka prilikom sađenja. Biljkama najbolje odgovara neutralna reakcija zemljišta ali dobro rastu i u slabokiselim ili alkalnim zemljištima. Zahtevi za vodom su veoma veliki, pa zalivanje mora biti često i obilno.

Lukovice je najbolje saditi u proleće kada opasnost od mrazeva nestane. Sadjenje lukovica-gomolja moze vršiti i u avgustu i septembru ali cemo tada cvet imati tek od marta.Treba ih posaditi na sunčanom mestu u vrtu-basti ili u plasteniku. Dubina sadnje lukovica zavisi o velicine lukovice, bitno je da sam vrh ostane pri povrsini zemlje. Razmak između lukovica moze da varira od 25cm do 30cm.Razmak izmedju vrsta je od 30cm do 40 cm jedne od drugih. Treba poštovati vreme sađenja jer lukovice imaju svoj razvojni ciklus koji mnogo zavisi od spoljašnje temperature, sto znaci da je najbolje u periodu kraja marta i pocetkom aprila,znaci sadnja istih izmedju februara i maja meseca. Ovaj period će omogućiti da one razviju koren i pripreme se za zimu.

Kale na jednom mestu u stakleniku mogu da ostanu 6-10 godina, s tim da se svake godine menja površinski sloj supstrata. Pravilno gajena može da cveta od sredine oktobra do maja, a masovno cvetanje je od decembra do januara.

Postoje visoke kale, koje se koriste kao rezan cvet, i niske koje se koriste za uzgoj u saksijama. Kod onih u saksijama gomolji se mogu u jesen vaditi i tada miruju do narednog proleća. Gomolji-lukovice se najbolje održe u toku zime ako se u jesen stave u saksije sa suvom zemljom, a u proleće se počne sa zalivanjem da bi kale počele da rastu.

Održavanje i nega kala

Kala traži obilnu i čestu prihranu. To će omogućiti bogat, svež i jak cvet, kada mu dodje vreme. Prihranjujte je na svake dve sedmice.Koristite djubrivo koje ima dosta azota i koje će pomoći da kala bujnije raste.Kala lončanica raste do pola metra u visinu, i to je vrsta koju gajimo u stanu za razliku od onih visokih sorti popularnih u plastenicima. Tokom septembra biljka intenzivno raste pa treba da je prihranite rastvorom azotnog đubriva.

Kale će najbolje uspevati na prostoru sa mnogo svetla, ali zaštićenog od jakog letnjeg sunca. Nekada se mogu izneti i na otvoren prostor, ali pažljivo sa nižim temperaturama i promajom. Zahteva temperaturu od 18-20°C, zalivanje i orošavanje a prihranjivanje u fazi cvetanja je obavezna mera nege. Potrebe kala za vodom su velike pa ih često i obilno zalivajte. Sa zalivanjem se prestaje nakon završetka faze cvetanja kale.

Berba počinje već na jesen, a svoj vrhunac kale dostižu u martu, aprilu i maju, dok su vreli letnji meseci predviđeni za mirovanje… Kad kala prestane da cveta u maju, prekinite zalivanje jer je biljci potreban period mirovanja posle kog će ponovo cvetati.

Dodatno zalivanje nije potrebno tokom sušnih razdoblja u leto, ona tada miruje.

Razmnožavanje kala

Kale se razmnožavaju uglavnom odvajanjem mladih gomolja-lukovica . Gomolj-lukovica može da se preseče nakon čega sledi dezinfekcija fungicidom ili ugljenom prašinom da bi se biljka zaštitila. Gomolje-lukovice treba ostaviti da se osuše pa tek onda ih saditi.

Bolesti kala

Kale će propasti ili biti podložne bolestima ako ih držite na pretoplom mestu. Vrh biljke počinje tada da se suši i smežura se a nakon toga tamni područje oko tučka. Zbog toga vodite računa o temperaturi u stanu.

Tada ih obavezno smestite na nekom hladnijem mestu, redovno skraćujte vrh biljke i veće su šanse da biljka preživi. Kala će vam duže trajati ako je redovno skraćujete. Jednostavno, kraj stabljike unakrsno ukoso zasecite u dužini od oko 2 do 3 cm.
Ovo za orezivanje im produzava zivot, ali im ne moze pomoci ukoliko su na toplom. Obavezno ih smjestajte na nekom hladnijem mjestu, redovno potkracujte, pa mogu i da potraju i 10 i vise dana...

MONTAZA PLASTENIKA

Plastenici se rade po pravili duzine 30metara i oko 6metara sirine, po dosadasnjem iskustvu uzgajivaca stvaraju se najbolji uslovi po ovim merama, s tim da u zavisnosti od duzine i sirine baste-zemljista mogu se raditi i drugih dimenzija. Za spoljno pokrivanje plastenika se koriste UV-FOLIJE (najlon) gustine oko 180 mikrona, a sa unutrasnje strane se stavlja takozvana antikapajuca folija manje gustine oko 60 mikrona.

D - E Širina plastenika
C - D Dužina plastenika
A - B Dužina luka
A - D Razmak lukova

Prvo i osnovno kod postavljanja plastenika je da bi trebalo tako da se postavi da bude veći deo dana na suncu, jer većina biljaka koja se kod nas uzgaja sadi se u jesenjem i zimskom periodu, pa je što veća količina sunca potrebna da bi se KALA lepo razvila i kasnije procvetala. Nedostatak sunca može dovesti do sporijeg rasta biljke ili do kasnog cvetanja što u oba slučaja dovodi do pada profita kod vas i gubitaka.Prvo se postavljaju ankeri. Šta su ankeri? To su betonski stubići u kojima je naliven deo za koji se kasnije vezuje osnova plastenika. Uzmite plastičnu flašu od 2 litra, stavite osnovnu cev u nju i nalijete beton.Kad se stvrdne imate anker.ankeri se postavljaju po unapred predviđenom planu. U ankere se postavljaju lukovi.

Kad pričamo o unapred predviđenom planu, morate znati da kad postavljate plastenik da je najbolje napraviti skicu i potom obeležiti sve na terenu. Morate odredtiti gde idu vrata, a gde lukovi. Lukovi idu na razmaku od 1.5 m do 2m u proseku. Kada postavljate osnovu, merite dijagonale od zadnje dve tačke. One moraju da budu iste i pod pravim uglom u odnosu na liniju ostalih ankera.

Svako krivljnje će se odraziti na vaš plastenik.
Kad postavite ankere u njih stavite lukove prvo,nemojte ih vezivati poprečnim šipkama još uvek.Kada montirate vrata, morate ih namestiti da imaju više ankera zbog udara vetra i morate ih iznivelisati jer ako to ne uradite plastenik će vam biti kriv.

Sada bi trebalo da dobijete osnovnu konstrukciju. Na ovakvu osnovu se postavljaju poprečne šipke koje povezuju lukove i daju plasteniku dodatnu čvrstoću.Pošto je plastenik povezan na redu je i postavljanje električnih instalacija. Nemojte to raditi posle postavljanja najlona jer će vam biti mnogo teže i možda oštetite pokrivku ili armaturu. Rasvetu i ostale električne uređaje postavite da odgovaraju uslovima u plasteniku. Osvetljenje postavite tako da imate dovoljno svetlosti u celom objektu.

Na red dolazi i najlon-folija. Prevlačimo najlon sa jedne bočne na drugu bočnu stranu, nikako ne sa čeone! Najbolje je na nekoliko mesta vezati kanapom koji cemo prebaciti bocno preko konstrucije i lagano ga natezati dok se folija ne prevuce na drugu stranu. Pozeljno je ostaviti po 1metar folije sa obe strane koji cemo poloziti u prethodno iskopane kanele pored plastenika. Pozeljna dubina je 2asova i isto tolko u sirinu. Krajeve najlona ubacujemo i zatrpavamo- pristupamo zatrpavanju kanala ali ne jednu pa drugu stranu nego paralelno istovremeno luk po luk.

Plastenik i sa unutrašnje strane malo ušuškajte, poravnajte zemlju i biće savršen.

Sa unutrasnje strane konstrukcije po nizem luku zategnite zicu od jednog do drugog kraja plastenika. Pozeljno je da imate minimim 5 zica (od 7 ili 9) a zatim provlacite unutrasnji antikapajuci najlon tako da on bude smesten izmedju konstrukcijeplastenika i zice. Krajeve najlona potom zatrpati sa malo zemlje kako bi ga zategli.

U toplim letnjim mesecima preko plastenika se postavlja "zasena", pvc mreza koja sprecava prodiranje sunceve svetlosti do 45%.

Prednosti uzgoja u plasteniku u odnosu na otvoreno su sledece:

UV nepropustljivost, što omogućava rast kultura tokom cele godine;
otpornost na vremenske uslove: vetar, kiša, sneg, grad;
dug vek eksploatacije — visegodišnja garancijana folije;
visoka svetlosna propustljivost — 81% tokom vremena eksploatacije, gubitak svetlosne propustljivosti samo 2% na 10 godina;
nemogućnost kapljičenja — sprečava da kapljice unište deo roda;
kontrola provetravanja;
laka i brza montaža;
modularnost — mogućnost proširenja tokom vremena;
pogodan za uzgajanje cveća i povrtlarskih kultura;
bogat prinos tokom cele godine nezavisno od vremenskih prilika;
izuzetna ekonomičnost.

Navodnjavanje -zalivanje kala

Za kale se koristi sistem "KAP PO KAP" , -kapajući sistem proizveden u vidu tanke, fleksibilne trake , sa ugrađenim brzokapajućim kapljačima koji su postavljeni na razmacima od 10, 15, 20 pa sve do 150cm. Napravljen je od polietilena vrlo dobrog kvaliteta, koji garantuje maksimalnu, dugoročnu pouzdanost i najbolje performanse u pogledu mehaničke čvrstine i otpornosti na istezanje.

Ova vrsta kapljača, koju je patentirao ATP s.r.l. je umetnuta tokom istiskivanja same trake da bi se postigla maksimalna povezanost između kapljača i unutrašnjeg zida trake.

Njegov lavirintski sistem umanjuje pritisak vode i dizajniran je tako da bude dovoljno veliki da bi se izbegla mogućnost začepljenja i taloženja čestica. Povrh toga, ovakva struktura umanjuje gubitke vode i omogućava ravnomeran protok i na velikim dužinama redova. Kapljači besprekorno funkcionišu i pri malim pritiscima (prilikom zalivanja iz cisterne) i na terenima sa velikim nagibom (primer iz naše prakse dokazano besprekorno funkcioniše i pri padu od 38% ).

Pored EC i pH vrednosti, na početku svake sezone radi se kompletna fizičko-hemijska analiza vode (sadržaj mikroelemenata), ali i mikrobiološka analiza(prisustvo nematoda i virusa). Na osnovu fizičko-hemijske analize prave se recepti za ishranu i to za sve faze razvića i posebno za zimsku odnosno letnju proizvodnju. Za pravljenje recepata za ishranu bitni su i način gajenja (zemlja,različite vrste i oblici supstrata),mikroklima itd. Koliko će se često raditi analize vode zavisi od izvorišta vode i njegove stabilnosti. Nekad je potrebno i više puta u sezoni kod recimo korišćenja vode iz vodotokova i stajaćih voda.Idealna temperatura vode bi bila oko 20oC. Ako se koriste sopstveni vodozahvati gde je temperatura vode oko 12 do 14oC to se postiže čuvanjem vode u velikim rezervoaru ili rezervoarima u koje voda dolazi iz izvorišta. Uloga ovih rezervoara je da osim rezerve već zagrejane vode i sigurnosti u proizvodnji ako nastanu problemi na izvorištu omoguće taloženje krupnijih čestice mehaničke nećistoće, gvožđa itd. Pri projektovanju plastenika vodi se računa da rezervoar omogući nesmetano navodnjavanje u toku celog dana.

SAVETI

Kale SU JEDNOSTAVNE ZA UZGOJ NETRAZE NISTA POSEBNO SAMO PUNO VODE. MADA U POTPUNOSTI SE RAZLIKUJE UZGOJ U PLASTENIKU I KUCNI AMBIJENT. NE ZNA SE ZASTO ALI AKO IMATE SAKSIJU SA KALOM U KUCI,MOZETE DA RADITE SA NJOM STA HOCETE ALI NIKAD NEMOZE DA VAM BUDE KAO STO CE U PLASENIKU, JEDNOSTAVNO TI PLASENICKI USLOVI JOJ SAVRSENO ODGOVARAJU. TAKODJE DA BI VAM CVETALA MORA DA JOJ SE SKIDA LIST,ZNACI SVAKI LIST KOJI JE STAR I IZ KOJEG JE IZBIO SLEDECI LIST,TO MORA DA SE ODSECE JER TO GUSI CVET.

Za sve dodatne inforamcije stojimo vam na raspolaganju .